Dok mno­gi Be­o­gra­đa­ni uži­va­ju u li­je­pom vre­me­nu i ljet­njim ba­šta­ma, čla­no­vi „Tro­pi­ko ben­da” oku­plja­ju se sva­ko­dnev­no, tač­no u pod­ne, na pro­ba­ma u „Kom­bank are­ni”, gdje će 16. apri­la odr­ža­ti kon­cert. Iz ogrom­nih zvuč­ni­ka od­zva­nja „Šta ću te­bi ja”, sa nji­ho­vog no­vog stu­dij­skog al­bu­ma, a za njom i dru­ge pje­sme. Do­volj­no da se na­slu­ti ka­kva će at­mos­fe­ra bi­ti na nji­ho­vom pr­vom kon­cer­tu u „Are­ni”. Pje­vač „Tro­pi­ko ben­da” Alek­san­dar Cvet­ko­vić is­ti­če da je po­sle pet ob­ja­vlje­nih al­bu­ma do­šlo vri­je­me za na­stup u pre­sti­žnoj dvo­ra­ni.
- Kon­cert u „Are­ni” će tra­ja­ti dva i po sa­ta, a me­đu go­sti­ma je i Ma­ri­ja Še­ri­fo­vić - ka­že za „No­vo­sti” Cvet­ko­vić. - Bi­će ve­se­lo i obe­ća­va­mo mno­go po­zi­tiv­ne ene­r­gi­je. Na­stup je iz če­ti­ri seg­men­ta. U sva­kom će­mo iz­ve­sti po 10 pe­sa­ma. Pr­vi dio bi­će sen­ti­men­tal­ni­ji, u dru­gom di­je­lu će ci­je­la „Are­na” đu­ska­ti, ali da ne ot­kri­vam sve.
●„Are­na” je za iz­vo­đa­če u ci­je­lom re­gi­o­nu odav­no mje­sto pre­sti­ža?
- „Are­na” je­ste mje­sto pre­sti­ža jer mo­že da pri­mi mno­go lju­di. Ali za nas je to pr­ven­stve­no stvar zre­lo­sti, sprem­no­sti i vr­hu­nac do­sa­da­šnje ka­ri­je­re. Na­ša uz­la­zna pu­ta­nja po­če­la je 2011. i još tra­je. Če­ka­li smo pra­vi tre­nu­tak da se de­si ovaj kon­cert.
●Mno­ge zvi­je­zde ni­su na­pu­ni­le „Are­nu”, ho­će li va­ma to po­ći za ru­kom?
- Bi­će pu­na dvo­ra­na, kar­te su go­to­vo ras­pro­da­te. Sva­ko ima pra­vo da ko­men­ta­ri­še ili da se pi­ta da li će­mo na­pu­ni­ti „Are­nu”. To nas ne tan­gi­ra. Do­šli smo iz Le­skov­ca u Be­o­grad 2002. sa na­mje­rom da se opro­ba­mo na mu­zič­koj sce­ni i ne­što osta­vi­mo iza se­be. Sa­da ostva­ru­je­mo te sno­ve. Ka­da smo po­či­nja­li da svi­ra­mo, Be­o­grad je bio mje­sto gdje su spla­vo­vi bi­li si­no­nim za do­bar pro­vod. Sva­ko ko je bar ma­lo znao da svi­ra ili pje­va, mo­gao je da po­ku­ša i za­ra­di za ži­vot.
●Ko vam je naj­vjer­ni­ja pu­bli­ka?
- Kroz ka­ri­je­ru smo se igra­li mu­zi­kom, sni­ma­li pje­sme za raz­li­či­te ge­ne­ra­ci­je. Ra­di­mo ona­ko ka­ko osje­ća­mo da tre­ba i ta ne­spu­ta­na ener­gi­ja do­ve­la nas je do to­ga da ima­mo pu­bli­ku od se­dam do 77 go­di­na.
●Oče­ku­je­te li na kon­cer­tu te­ni­ser­ku Anu Iva­no­vić, ko­ja je bi­la na va­šem na­stu­pu u Sa­va cen­tru pri­je tri go­di­ne?
- Za­i­sta ne znam da li će do­ći. Ni­je nam se ja­vi­la, ali će­mo je po­zva­ti. Iz no­vi­na smo sa­zna­li da joj se mno­go do­pa­da na­ša pje­sma „Ćao, be­la” i bi­la nam je ve­li­ka čast što je do­šla na pret­hod­ni kon­cert. Ni­smo je po­zna­va­li pri­je to­ga, ali mo­gu da ka­žem da je iz­u­zet­no kul­tur­na i dra­ga oso­ba.
●Da li je tač­no da će „Tro­pi­ko bend” svi­ra­ti na nje­noj svad­bi?
- To ni­je isti­na, ni­ko nas ni­je po­zvao. Na­rav­no da bi­smo vo­lje­li da svi­ra­mo na Ani­noj svad­bi, ma­da mi­slim da tog da­na ne­će­mo bi­ti u Sr­bi­ji.

Sti­že još
jed­na ćer­ka


Alek­san­dar i nje­go­va su­pru­ga, pje­va­či­ca Jo­va­na Pa­jić, usko­ro će po­no­vo po­sta­ti ro­di­te­lji. „Zvi­je­zda Gran­da” je u de­ve­tom mje­se­cu trud­no­će i mo­gu­će je da će pri­no­va sti­ći u nji­hov dom pri­je be­o­grad­skog kon­cer­ta.
- To mo­že da se de­si sva­kog tre­nut­ka - ka­že nam Alek­san­dar, ko­ji sa pje­va­či­com već ima če­tvo­ro­go­di­šnju ćer­ki­cu He­le­nu. - Sti­že nam još jed­na dje­voj­či­ca!